Историја волфрамове жице

Дуги низ година,волфрамје био један од ретких елемената и није постао од индустријског значаја све до 1847. године, када је Оксфорд патентирао производњу натријум волфрамата, волфрамове киселине и волфрама од каситерита (каситерита). . Оксландов други патент, поднет 1857. године, описује методу за прављење легуре гвожђа и волфрама која чини основу модерног брзорезног челика.

Међутим, сам метал није коришћен све до скоро педесет година касније, када је први пут коришћен за прављење филамента за лампе са жарном нити. Од тренутка када је Сван демонстрирао своје угљеничне лампе са осам и шеснаест свећа у Њукаслу 1878. године, почела је потрага за задовољавајућим материјалом са нитима од угљеника. Ефикасност раних угљеничних лампи је била око 10 лумена по вату, побољшавајући се у наредних 20 година на око 2,5 лумена по вату захваљујући побољшаним методама припреме угљеника.

Ово је даље побољшано на око 30 лумена по вату 1898. електричним загревањем филамента у атмосфери нафтне паре, што је изазвало таложење угљеника у порама филамента и дало му светли метални изглед. У исто време А. Вон Велсбацх је успешно произвео прву металну жицу користећи осмијум; платина је раније покушана, али је њена тачка топљења била релативно ниска на 1774 степена. ометајући њен успешан развој. Лампе које користе осмијумске филаменте имају ефикасност од приближно 6.0 лумена по вату. Пошто је осмијум најређи метал платине, никада се не би могао користити у великим размерама.

Тантал има тачку топљења од 2996 степени у поређењу са 2700 степени за осмијум и био је у великој мери коришћен за извлачење жице од 1903. до 1911. након истраживања Сименса и Вон Болтона из Халска. Лампе са танталним филаментима имају ефикасност од приближно 7,0 лумена по вату. Развој употребе волфрама почео је око 1904. године, а ексклузивна употреба је почела око 1911. године.

Модерне волфрамове лампе за опште осветљење су брушене и имају ефикасност од око 12 лумена по вату, док су лампе велике снаге волфрамове. Ефикасност снаге је до око 22 лумена по вату. Модерне флуоресцентне сијалице, иако користе волфрамове катоде, не ослањају се на волфрам за своју ефикасност, која износи око 50 лумена по вату.